12+  Свидетельство СМИ ЭЛ № ФС 77 - 70917
Лицензия на образовательную деятельность №0001058
Пользовательское соглашение     Контактная и правовая информация
 
Педагогическое сообщество
УРОК.РФУРОК
 
Материал опубликовала
Алибекова Патимат Айдамировна85
Россия, Дагестан респ.








«Лексикаличи гIяхIладли».





t1581009303aa.jpg





Учитель: Алибекова П.А.









Дасла тема «Лексикаличи гIяхIладли».

Дарсла мурад: (слайд 1-2)

а) багьудилашалси: дев бархьли ирес ,лук1ес, царх1илти дугьбачил бархбалсахъес бални.

б) бяркълашалси: дурх1назир дарган мезличи ва литератураличи диги адикьес, лексикала ва фразеологиялашалти багьудлуми т1инт1дарни.

в) гьалабях1 арбукнилашал: мурхьли пикрибик1ахъес, анализ бирахъес дурх1ни бурсибарни.

Чула пикри бурахъес бажардибикахъни.


Пайдаладирути ваях1: жуз, суратуни, презентация, компьютер, проектор.


Дарсла жура: белч1унси материал тикрарбарни.


Дарсла башри:

1. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни:

Салам!

Дурх1ни, ишбарх1и нуни х1ушаб г1ядатла ах1енси дарс дурабурк1исра.


Наб иш дарс багъишлабарес дигулра дарган мез черях1дарес чуни халаси пай кабихьибти ва гьаннара илди гьаладях1 дашахъес къайгънабиркьути поэтуни -писательтас–(плакат и слайд3)


Дурх1ни, презентацияличи х1еръая ва белч1еная сейк1улил Г1язиз Иминагаев.(слайд 4)


Халалгьунар х1ебели

Вег1ла мез мучлах1дирни

Культура саби или

Чуссаби дург1 били

Нешла мезли гъайбик1ни

Ц1ахдешлизиб луг1ули

Вик1ули сайсунела назмулизив поэт (Г1 .Иминагаев)


Иминагаев ах1ентира царх1илти писательтанира ил сек1ал балт1ули саби.Х1ера, сейк1улил «Дарган мезличила пикруми» бик1уси белк1лизив Р.Бях1яммадов.Гьари, дурх1ни,лех1дизирая иша! (чебиахъулра ролик)(Видеоролик)

-Чи сая, дурх1ни, Р.Бях1яммадов?

Дахадаевла районна Меусишала шилизив ак1убси поэт, писатель, муг1яллим.

Цакамси баян, дурх1ни: Р. Бях1яммадовли сай муг1яллимли узуси Меусишала урга даражала школализиб дурх1нази нешла мезличи ва литератураличи диги адикьес багьандан «Ник1а литератор» бик1уси школа абхьибсири.

Дурх1нани дучибти халкьла далуйти хабурти, саби-бег1ти дишт1ати назмуртала ва хабуртала «Савлила шала» бик1уси жуз балли Мях1ячкъалализиб 2009 дуслизиб дурабухъун. Жуз дураъни – литературала творчестволичи дурх1нала диги ак1ахънила шайчибси ил писательла бузерила бег1лара чихъси бикьри саби.

- Г1евурцулив иш белк1лизивси игит писательли? (слайд 5)

-Ах1ен .

-Вирару гьат1и илгъуна инкарла игит г1евуцес дурх1нази даргала литератураличи ва фольклорличи диги адикьес писатель.

-Сегъуна у бедили Р.Бях1яммадовли мез дукьдулъуси игитлис?

--Мездулъанов. Урус мезли буралли он искожает нашу родную речь.

Адамтазир чихъти къиликъуни черях1дируси г1ямрулизирти далагардешуни далт1уси писательли валт1ули сай мез дукьдулъуси игит.


Илкьяйдали, дурх1ни, дунъяличир сецад г1янжи-къаркъа,

духьби,уркьли лерли диалра юрт белшес х1ейруливан,

мезра дугьбала бек1а ах1ен. Нагагь, илди далк1ли дуралли яра илдала мяг1на х1ебалалли мез дукьдулъан. Мез агарли, пикри агара; пикри агарли , мез агара .

Х1ебиалли ,нуша иш дарсличир гъайдик1ех1е грамматикала бег1лара мяг1ничебси,сабира мезлизирти дугьбала давлаличила гъайбик1уси г1илмула бут1аличила. Бурая ил х1ушани се сабил?

-Лексика.

-Сегъунти мурадуни кадалтех1е нушани иш дарсличир?

Лексикаличила багьудлуми тикрардарни, илди кагахъни ва чеимц1адарни. Бек1либиубси мурад х1ушала дишт1ати урк1базир нешла мезличи диги имц1адиахъни.

t1581009303ab.jpg t1581009303aa.jpg

Дурх1ни, гьанна нушани терминологический диктант лук1ех1е. Нуни буч1ас правило, х1ушани биалли термин белк1еная .

1.Терминологический диктант


Мезлизирти лерилра дугьбала давлалис бик1ар (Лексика)

Мезлизир сагали ак1убти дугьбас или бик1ар ….(сагати дугьби яра неологизмаби)

Лексический мяг1на дек1арти ,амма цаван ирути яра лук1ути дугьбас бик1ар (омонимти)

Чиди-биалра шила (мер-мусала) халкьли чула ил мер-мусализирцун дузахъути дугьби сари (Лугъатла дугьби)

Мяг1нализир къаршити ца гъайла бут1ала дугьбас бик1ар (Антонимти).

Чиди –биалра саниг1ятла адамтани дузахъути дугьбас бик1ар (Саниг1ятла дугьби ).

Т1амралашал дек1арти амма мяг1налашал цаличил цацугти яра мешути дугьбас (Синонимти )

Даим гъайлизир х1едузахъути дугьбас (Архаизмаби)

Гьанна , гъайдик1ех1е фразеологизмабачила

- Се сари фразеологизмаби ?

-Делхъх1еделхъути дугьбала цалабикуни.


2.Фразеологизмабас (делхъх1еделхъути дугьбала цах1набикунас) синонимти пикридарес (плакат)


Фразеологизмаби

Синонимти

Бец1ли абикьурти

бярхъагарти

Някъбазив вих1ес

ах1ерли айкьес

Гъез луг1ян

кьиркьир

Гурда пишнар

Г1ямултар

Лезми агар

Мух1лухъ


3. Антонимтала кумекличил ург1ебси текст бетаахъес. (Слайд 6)


Сабаиб яни. Дураб бугIярли саби. ДяхIили ургьули саби. БерхIи ванабикIули ахIен.


(Садаиб дуцIрум. Дураб ванали саби. БерхIи ванабикIули саби.)





4. Цаибти кьукьялизирти дугьбас кIиэсил кьукьялизир антонимти даргая (Слайд 7)


1. Биса, дуги, зягIипси, ита, душман, жявли, шинкIаси, багьласи, лаг, варх


2. Хъярхъси, декIарли, гьалмагъ, бархIи, катхIел, иша, дукелцIи, араси, кьанни, берубси.



5.Се дугьби сари ишди дек1ардарибти (Слайд 8)


УмцIурра хIеркIла лутIи, баргес урчила лутIи.

ХIуни итни баласри, марлира, итни бархIи хIякьира ну хIушачи.

Ванабиалли урхьу, вазахъес узи урхьу.


6. Дугьбала х1янчи (Слайд 9)

ХIеркIла лутIи – дно;

Урчила лутIи – подкова;

Итни бархIи – понедельник



7.Пикридухъеная чиди предложениелизи УРКIИ дев кабатес вирара ? (Слайд 10)



ГIялила …….изулри.

ДурхIнани азбарлаб ….. цIа абалкахъири.

МяхIячкъала – Дагъиста …..саби.

Нушала школа ….. жагаси саби.

ГIинцла ….. берхIили саби.

Вывод: Дев чумал мягIнализиб бузахъули саби



8. ХIулбукIрила манзил. (Слайд 11)

ВалихIян дарсличи кьанкайуб. ГIяш-гIяшли кьутIдяхъили, ил класслизи

ухIнавхъун. Урузиубдешли урши селра эс хIейрули дадкайзур.

ВалихIян, гьари хIела салам? – пишяхъиб

учитель.

ГIелавад лявкьули хев, – хIунтIениубли,

жаваб чарбатур уршили.


9. «Чили жявли дургу, назмулизи дигIяндикибти дугьби?» (Слайд 11)

Чудна, кьуцIра, хIяйчуба

Даим буцIулри К …,

Дев гIелабяхI белчIалли,

Шурбулхъан улкаличи. (И …)



10.Хъули хIянчи

«Лексика» темаличила проектла хIянчи хIядурбарес


11. Итогуни каъни

Нешла мез дучlахъутас (Слайд 12)

Дикlулира баркалла,

Хlурматра арадешра

Имцlадиабну чула!

Гьунби гIяхIдираб хIушаб

АхIерти дурхIни! 


12.Кьиматуни кадалтни


Опубликовано


Комментарии (0)

Чтобы написать комментарий необходимо авторизоваться.